Ekološki suvi toaleti (kompost toaleti): Konstrukcija, rad i bezbedno korišćenje

Ekološki suvi toaleti, poznati i kao kompost toaleti, predstavljaju inovativno, prirodi naklonjeno rešenje za upravljanje ljudskim otpadom. U svetu u kojem se globalne rezerve pitke vode neumoljivo smanjuju, korišćenje čiste, pijaće vode za ispiranje fekalija postaje sve manje logično i održivo. Svakodnevno, milioni litara dragocene vode kontaminiraju se i završavaju u rečnim tokovima, jezerima ili preopterećenim sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. S druge strane, kompost toaleti eliminišu upotrebu vode, sprečavaju kontaminaciju podzemnih voda, ne zahtevaju povezivanje na centralizovanu kanalizacionu mrežu, i kao krajnji proizvod stvaraju dragoceno organsko đubrivo koje poboljšava strukturu i plodnost zemljišta. Ova tehnologija, iako vuče korene iz drevnih praksi, danas predstavlja vrhunac održivog, permakulturnog dizajna u ekoselima i urbanim sredinama orijentisanim ka zelenim rešenjima.

Istorijat i evolucija suvih toaleta

Korišćenje ljudskog đubriva, odnosno "humanure-a", stara je praksa. Kulture na Dalekom istoku, posebno u Kini, Japanu i Koreji, vekovima su sakupljale ljudski izmet ("noćno tlo") i pažljivo ga kompostirale kako bi ga vratile na poljoprivredna polja. Ovo je omogućilo održavanje visoke plodnosti zemljišta na relativno malim poljoprivrednim površinama i opstanak gustih populacija. S druge strane, u Evropi je rano usvojen sistem vodene kanalizacije (još od antičkog Rima), što je nažalost dovelo do ogromnih problema sa zaraznim bolestima usled izlivanja otpadnih voda u reke iz kojih se uzimala voda za piće (poput čuvenog "Velikog smrada" u Londonu u 19. veku).

Moderna renesansa kompostnih toaleta započela je u Skandinaviji, tačnije u Švedskoj sredinom 20. veka, gde su stenoviti teren i oštre zime činili izgradnju tradicionalnih septičkih jama teškom i ekološki neprihvatljivom, posebno u oblastima blizu obala i jezera gde se nalaze mnogobrojne letnjikovce. Odatle su se sistemi usavršavali i širili svetom, evoluirajući od jednostavnih kanti sa piljevinom do složenih, kompjuterski kontrolisanih bioreaktora sa grejačima i ventilatorima.

Osnovni principi funkcionisanja kompostnih toaleta

Svaki uspešan kompostni sistem zasniva se na tri ključna elementa: aeracija (kiseonik), odnos ugljenika i azota (C:N odnos) i kontrola vlage.

1. Aeracija: Kompostiranje je aerobni proces (odvija se u prisustvu kiseonika). Baterije i mikroorganizmi koji obavljaju proces razgradnje zahtevaju kiseonik. Ukoliko sistem postane anaeroban (bez kiseonika), on počinje da truli, što rezultira neprijatnim mirisima (poput mirisa amonijaka i sumporvodonika) i usporavanjem razgradnje. Zato je pravilna ventilacija esencijalna.
2. Odnos ugljenika i azota (C:N): Ljudski izmet (posebno urin) je izuzetno bogat azotom. Da bi se proces kompostiranja odvijao uspešno bez gubljenja azota u obliku amonijaka, neophodno je dodati materijale bogate ugljenikom. Ovi materijali se nazivaju "pokrivnim materijalom" ili "bulking agent". To su najčešće suva piljevina, sitno seckano lišće, usitnjena slama, treset ili kokosova vlakna. Optimalan odnos ugljenika i azota je oko 30:1.
3. Kontrola vlage: Kompostna masa treba da ima vlagu sličnu isceđenom sunđeru (oko 50-60%). Ukoliko je previše suva, mikroorganizmi usporavaju ili zaustavljaju svoju aktivnost. Ukoliko je previše vlažna, blokiraju se vazdušni kanali, kiseonik nestaje i sistem prelazi u anaerobnu fazu. Kontrola vlage se najčešće rešava dodavanjem suvog materijala ili implementacijom sistema za separaciju urina.

Separacija urina: Revolucija u dizajnu suvih toaleta

Jedna od najvažnijih inovacija u modernom dizajnu ekoloških toaleta je separacija urina. Odrasla osoba dnevno proizvede u proseku 1 do 1.5 litara urina i svega oko 200 grama fecesa. Ako se sve pomeša u istoj posudi, masa postaje previše tečna, otežava se aeracija, i lako dolazi do stvaranja jakih mirisa (kroz anaerobne procese i oslobađanje amonijaka).

Toaleti sa separacijom (UDDT - Urine Diverting Dry Toilets) poseduju posebno dizajniranu šolju ili umetak koji ima prednji odeljak u koji odlazi urin, a zadnji deo za čvrsti otpad. Urin je, kod zdravih osoba, praktično sterilan i bogat dragocenim nutrijentima (azot, fosfor, kalijum), te se veoma lako može koristiti kao izvrsno tečno đubrivo uz jednostavno razblaživanje sa vodom (obično u razmeri 1:10). S druge strane, čvrsti deo se posipa piljevinom i postepeno se isušuje i kompostira. Ovaj proces neuporedivo je efikasniji i čistiji.

Prednosti kompostnih toaleta

• Očuvanje vodnih resursa: Uobičajeni toalet na ispiranje troši između 6 i 9 litara vode po jednom povlačenju. Četvoročlana porodica na ovaj način godišnje potroši preko 40,000 litara čiste pijaće vode samo za transport otpada. Suvi toalet smanjuje ovu potrošnju na nulu.
• Sprečavanje zagađenja: Septičke jame često cure i prodiru u podzemne vode zagađujući bunare i izvore bakterijama (E. coli, fekalni koliformi) i nitratima. Kompostni toaleti su zatvoreni sistemi bez efluenta.
• Stvaranje resursa: Otpad više nije problem koji se mora skupo tretirati, već resurs. Zreli kompost je izvanredan poboljšivač strukture tla, povećava njegovu sposobnost zadržavanja vlage i dodaje mu humus i mikroorganizme.
• Otpornost na krize i nezavisnost: Ne zavise od vodosnabdevanja i električne energije. U uslovima suša, restrikcija vode, poplava, zamrzavanja cevi ili prekida u isporuci električne energije, ovi toaleti funkcionišu besprekorno.
• Jednostavna instalacija na teškim terenima: Ekosela i objekti na velikim nadmorskim visinama, stenovitim brdima ili blizu vodenih tokova gde je ukopavanje jama nemoguće, nalaze idealno rešenje u ovakvim sistemima.

Nedostaci i izazovi

• Zahtevaju rad i pažnju: Sistem nije "pusti vodu i zaboravi". Potrebno je redovno dodavati piljevinu, povremeno prazniti kante ili prevrtati kompostnu gomilu, što zahteva promenu navika korisnika.
• Psihološka barijera ("Fekofobija"): Kulturološke norme u zapadnom svetu stvorile su ogroman otpor prema suočavanju sa sopstvenim otpadom. Edukacija je ovde najvažniji faktor promene percepcije.
• Dostupnost pokrivnog materijala: Da bi toalet funkcionisao besprekorno, neophodna je stabilna opskrba kvalitetnom, suvom piljevinom ili tresetom. Nabavka ovih materijala može biti logistički zahtevna, zavisno od lokacije.
• Zakonske prepreke: U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, zakonska regulativa iz oblasti sanitacije nije prilagođena ovakvim sistemima te su oni često u "sivoj zoni", uprkos svojoj ekološkoj ispravnosti.

Tipovi kompostnih toaleta

Postoji čitav spektar dizajnerskih rešenja koja se mogu svrstati u suve toalete, a mi ćemo opisati najpopularnije.

1. Sistem zasnovan na kanti (The Humanure Receptacle)

Ovo je najjednostavniji i najpristupačniji dizajn, popularizovan kroz knjigu "The Humanure Handbook" autora Džozefa Dženkinsa (Joseph Jenkins). Sistem se sastoji od drvene kutije sa daskom za toalet ispod koje je postavljena plastična kanta (najčešće zapremine 20 litara). Način rada: U kantu se nakon svake nužde baca određena količina organskog pokrivnog materijala (piljevina, treset) čime se pokriva sve i sprečavaju mirisi i muve. Kada se kanta napuni, vadi se, stavlja se poklopac, postavlja prazna, a puna se odnosi na centralnu kompostnu gomilu koja se nalazi van objekta na otvorenom. Ova kompostna gomila ima posebno dizajniran zaštitni okvir, uvek se obilno pokriva debelim slojem materijala bogatog ugljenikom kako spolja ne bi bila vidljiva niti bi privlačila životinje, i prolazi kroz termofilnu fazu kompostiranja (gde temperatura raste iznad 50-60°C što ubija patogene). Nakon što se posuda napuni, kanta se mora temeljno oprati i ostaviti na suncu radi UV sterilizacije pre ponovne upotrebe.

2. Kompostni toalet sa dva odeljka (Dve komore / Double vault)

Ovo je uobičajen sistem za stalne stambene objekte ili ekosela u kojima se sam objekat zida iznad podrumskog prostora gde se nalaze komore. Objekat obično ima betonske temelje i dve komore zapremine oko 1-2 kubna metra ispod poda toaleta. Način rada: Koristi se samo jedna komora. Korisnici ispuštaju sadržaj direktno dole i dodaju pokrivni materijal. Cevi za ventilaciju, često i sa aktivnim, malim ventilatorima (mogu raditi na solarni pogon), obezbeđuju protok vazduha. Kada se prva komora napuni, sedište se premešta na otvor iznad druge komore. Dok se druga komora puni (što traje obično godinu dana), materijal u prvoj komori odmara i sazreva, pretvarajući se u stabilan kompost, oslobađajući se patogena. Nakon godinu dana odmaranja, zreli kompost se lopatom vadi napolje bez neprijatnosti.

3. Komercijalni kompaktni sistemi

Ovi toaleti su često napravljeni tako da se uklope u moderna kupatila u stanu ili vikendici i ne zahtevaju gradnju posebnih podruma. Većinom poseduju grejač koji isparava vlagu iz sistema i ventilator za izvlačenje mirisa. Prednost im je kompaktnost i dizajn nalik na konvencionalne WC šolje, dok su im mane visoka cena i zavisnost od struje, što može predstavljati problem za radikalno autonomna ("off-grid") staništa.

Termofilno kompostiranje vs. Dehidratacija

Veoma je važno razlikovati kompostiranje i dehidrataciju. Neki sistemi su zapravo dehidratacioni toaleti – oni imaju ventilaciju i grejače koji neprekidno isušuju izmet pretvarajući ga u hrskavu masu koja podseća na zemlju ali nije razgrađena. Patogeni mogu preživeti sušenje i postati reaktivni nakon ponovnog kvašenja, stoga takav proizvod mora naknadno biti termički kompostiran. S druge strane, istinsko kompostiranje podrazumeva aktivnost termofilnih bakterija i gljivica. Da bi došlo do zagrevanja mase, zapremina mora biti dovoljno velika (minimalno 1 kubni metar), sa idealnim odnosom C:N i vlažnošću. U samom centru kompostne gomile temperature mogu dostići 65°C i u tim uslovima u vrlo kratkom roku (u roku od nekoliko sati ili dana) uništavaju se svi patogeni organizmi, virusi, bakterije i paraziti.

Bezbednost i higijena

Osnovni razlog za postojanje kanalizacionih sistema kroz istoriju bilo je sprečavanje kontakata ljudi sa zaraznim fekalnim patogenima. Ako kompostni toaleti nisu pravilno konstruisani i održavani, postoji teorijski rizik. Zbog toga se preporučuje višestruka zaštita:

1. Duga faza zadržavanja (Retencija): U hladnijim klimama preporučuje se da kompost odleži minimalno dve godine. Većina crevnih parazita i bakterija jednostavno ne može preživeti van ljudskog tela toliko dugo usled nedostatka hrane, promene pH vrednosti i temperature.
2. Zaštita na nivou biljke: Gotov humanure kompost treba koristiti oko drveća (voćke), grmlja, bobičastog voća, i cveća, a ne za primenu direktno na zemlji u kojoj rastu korenasto povrće (šargarepa, rotkva) ili povrće koje se jede sirovo (zelena salata). Time se formira barijera između potencijalnog ostatka mikroorganizama i hrane koja stiže do usta.
3. Redovno pranje ruku: Ključna stvar, kao i kod vodokotlića. Higijena ruku obezbeđuje osnovnu prevenciju širenja bolesti. Pored suvih toaleta obavezno je postaviti praktično rešenje za pranje ruku.

Fiziološki i biološki procesi: Kako nastaje kompost

Proces transformacije ljudskog otpada u hranljivo crno tlo je fascinantan spektakl prirode, vođen milijardama mikroskopskih radnika. Kada dodamo ugljenični materijal, stvaramo idealan "restoran" za mikroorganizme.

• Prva faza - Mezofilna: U početku, na umerenim temperaturama, mezofilne bakterije se brzo razmnožavaju trošeći lako dostupne ugljene hidrate i proteine. Razgradnja oslobađa energiju, te temperatura unutar gomile počinje postepeno da raste.
• Druga faza - Termofilna: Kako temperatura pređe 45°C, mezofilne organizme zamenjuju termofilne (toplotoljubive) bakterije i gljive. Temperatura može skočiti iznad 60°C. Ovu fazu odlikuje najintenzivnije razlaganje organske materije. Upravo se u ovom periodu obavlja "pasterizacija", jer patogeni uzročnici oboljenja ne mogu podneti visoke temperature koje su daleko iznad onih na koje su evoluirali unutar ljudskog creva (37°C). U ovoj fazi kompost može prilično opasti po zapremini.
• Treća faza - Faza hlađenja i sazrevanja: Kada ponestane lako svarljivih izvora energije, termofilne bakterije gube na intenzitetu, i temperatura opada. Tada se gomila vraća mezofilnim organizmima. Međutim, ova faza donosi i dolazak makroorganizama - glista (posebno kalifornijskih glista ukoliko se dodaju), insekata, stonoga. Oni konzumiraju organski otpad, melju ga, mešaju i obogaćuju materiju svojim digestivnim enzimima i mikroflorom.
• Krajnji proizvod - Humus: Na samom kraju ovog dugotrajnog procesa dobijamo stabilan kompost tamnosmeđe ili crne boje, rahle, sunđeraste strukture, koji miriše prijatno na jesenju šumu nakon kiše. Ovo više nema apsolutno nikakve veze ni po hemijskom sastavu ni biološkom s fekalijama; postalo je zemlja, izvor novog života.

Tabela 1: Prikaz optimalnih parametara za pravilan rad termofilnog kompostnog sistema, uz ukazivanje na konkretne probleme koji nastaju kada parametri nisu ispunjeni. Redovna kontrola je ključ uspešnog kompostiranja.

Korak po korak vodič za dizajn i izgradnju Džozef Dženkins kanta toaleta

Za one koji žele da na brz, jeftin i efikasan način reše pitanje sanitacije u maloj bašti ili na vikendici, evo uputstva za najjednostavniji sistem:

Potreban materijal i alat:

• Četiri glatko obrađene daske (borovina, smrča, šperploča) debljine oko 2 cm za okvirnu kutiju u kojoj će ležati kanta.
• Panti i šrafovi za drvo, bušilica, ubodna testera.
• Standardna WC daska sa poklopcem.
• Jedna ili više plastičnih kanti sa poklopcem (standardne molerske kante od jupola, obično zapremine oko 20 do 25 litara) – veoma važno da su kante debljih zidova i da imaju sigurnosne ručke.
• Vreća krupne ili sitne piljevine (bez hemijskih premaza!).

Izrada baze (kutije):

1. Od dasaka se konstruiše kvadratna kutija bez dna. Dimenzije kutije moraju biti za nekoliko centimetara veće od same kante.
2. Na gornjoj dasci (poklopcu kutije) potrebno je izrezati kružni otvor. Prečnik otvora bi trebao biti za nijansu manji od gornjeg prečnika same kante, ali ne premalen da stvara neurednost. Obično je to oko 30 cm.
3. Gornja daska na kojoj je isečen otvor spaja se sa zadnjom pločom pomoću panti, tako da se daska može kompletno otvoriti nagore, kao na šarkama. To služi kako bismo kantu mogli uneti odozgo i izvaditi napolje.
4. Na gornju ploču, centrirano preko rupe, instalira se standardna WC daska.
5. Zbog estetike i zaštite drveta, kutija se može prefarbati i izlakirati nekim netoksičnim, prirodnim lakovima. Toalet je završen!

Priprema i korišćenje: Na dno čiste i suve plastične kante sipa se sloj od oko pet centimetara piljevine (služi kao upijajući "krevet"). Kanta se zatim stavi u kutiju pod otvor, te se zatvori daska toaleta. Pored toaleta morate držati korpu ili posudu sa čistom piljevinom i manju lopaticu. Nakon obavljene nužde, korisnik samo uzima posudu i sipa piljevinu iz posude preko otpada. Količina piljevine varira, ali generalno pravilo je: sipaj dok god se ne pokrije vizuelno i dok ne nestanu eventualni mirisi. Odozgo površina uvek mora biti prekrivena svetlim, čistim drvenim slojem. Korišćen toalet papir se, logično, ubacuje pravo u kantu sa svim ostalim, jer on je odličan izvor ugljenika i vrlo lako se razgrađuje.

Pražnjenje kante i centralni kompost: Napolju, u dvorištu se naprave kavezi dimenzija otprilike 1x1 metar (najbolje od drvenih paleta, popunjenih unutra kartonom ili žicom radi izolacije i zadržavanja materijala). Dno kaveza se pre prvog sipanja bogato pospe krupnim granama i debelim slojem sena ili piljevine. Kada je toaletna kanta skoro pa puna (ostavite barem nekoliko prstiju visine do ivice kako biste je bez prolivanja izneli napolje), poklopite je i iznesite u dvorište, ispraznite kantu na sredinu kompostišta, a nakon sipanja ponovo debelo prekrijte kompost piljevinom, starim lišćem, senom ili zemljom da bi sve bilo sakriveno i obezbeđeno. Na kraju operite kantu i vratite pod šolju. Za brigu o kanti preporučuje se dodavanje manjeg sunđera i ekološkog sredstva za pranje, jer sapunica i deterdžent nikako ne štete kompostu. Vodu od ispiranja bacate takođe preko komposta.

Zakonski okviri u Srbiji i regionu

Zakonodavstvo Republike Srbije prepoznaje konvencionalne načine otpremanja sanitarnih voda (kanalizacija, propisane septičke i vodonepropusne jame sa praznjenjem), dok su suvi ekološki toaleti zona koja najčešće nije izričito i po imenu uređena zakonom, pa upada u "sivu zonu". Problem nastaje kada projektujete legalan objekat, a građevinska inspekcija ili urbanistički nadzor traži dokaz, po građevinskim normama i tehničkim propisima, o načinu evakuacije otpadnih voda pre davanja dozvole za upotrebni list. Septička jama se tretira kao građevinski standard na prostorima gde nema gradske mreže kanalizacije. Upotreba suvih toaleta najčešće se toleriše po pomoćnim i drvenim objektima za povremeno stanovanje, kampovima i poljoprivrednim domaćinstvima. U Švedskoj ili Nemačkoj suvi toaleti su zvanično zakonom definisani s tačnim sertifikatima o upotrebi i procesima kojima ispunjavaju regulative odeljenja za zaštitu životne sredine. Bilo bi veoma korisno, a to se i forsira od strane sve jačih permakulturnih organizacija i ekoloških zadruga širom Balkana, pokretanje zvanične legalizacije i izrade tehničkog uputstva za standardizaciju postavljanja kompostnih postrojenja na nivo regulisanih procesa kompostiranja kakve nudi i Dženkinsov model. Takvo prihvatanje uticalo bi podjednako i na edukaciju i na bezbednost samih građana na selu gde jame stalno prelivaju u kanale i potoke po obodima placeva uz velika naselja.

Estetika, psihologija i prihvatanje u zajednici

Zamisao ekološkog dizajna suvog kompost toaleta je upravo razbijanje predrasude koja nosi viziju starinskog "poljskog WC-a" punog muva, smrada i blata. Moderni ekološki i kompost toaleti u okvirima permakulturnih domaćinstava vrlo često nadmašuju lepotom i urednošću čak i kupatila iz modernih tržnih centara. Obloženi drvetom, osvetljeni suncem i prozorima za prirodnu ventilaciju, neretko obogaćeni saksijama sa sobnim, puzavičastim cvećem unutra – takvi toaleti pre svega mirišu predivno na planinsku šumu, eterična ulja, piljevinu crnogorice. Sve to na posetioce redovno ostavlja utisak iznenađenja. Upravo taj snažan, prvi pozitivan vizuelno-mirisni impuls igra ključnu ulogu na edukaciji pojedinca – on na svojoj koži spozna da je suvi sistem moguć i da nije nimalo gnusan.

Najčešće, otpor zajednice dolazi usled neprijatnosti da se ne bi videlo nečije izlučivanje ispod (tzv. fenomen otvorenog jaza). Taj se problem uspešno prevazilazi korišćenjem posebnih zaštitnih klapni unutar same sedišne daske, koji se otvaraju tek pod pritiskom sedenja i štite direktan pogled ka samoj kanti ili unutrašnjosti. Takvi inovativni i pametni pristupi inženjeringu doprineli su naglom rastu popularnosti ovog sistema širom Evrope, a postepeno prodiru na mala i velika imanja kod nas.

Uticaj na životnu sredinu i ušteda vode

Jedan suvi kompost toalet štedi stotine hiljada litara najčistije i zdrave pijaće vode svakih nekoliko godina. Da bismo razumeli te srazmere: reke na našoj planeti su već znatno izmenjene procesima ispiranja i ispuštanja onoga što smatramo "otpadom". Ispiranje kanalizacije traži ujedno i kompleksna postrojenja na obalama reka i mora, gradnju velikih infrastrukturnih čvorišta na čiju izgradnju i održavanje svaka država odvaja enorman udeo svog proračuna za infrastrukturu, te koristi neverovatne zalihe električne energije za rad ogromnih pumpi, filtera bazena. Suvim toaletom, otpad zatvaramo u njegov neposredni kružni ciklus obližnje sredine iz koje je uostalom kao hrana i potekao: Zemlja raste povrće, čovek unosi to u organizam, probavlja materiju i vraća se ponovo na gomilu. Održavanjem takvih strogih mikro ciklusa priroda se brani i štiti i vraćamo je na početne pozicije zdravlja biodiverziteta. Svi nutrijenti u zemljištu nisu sprani vodom već polako prelaze kroz cikluse u biljni sistem gde opet formiraju voće, stablo ili koren, jačajući otpornost samih kultura naspram erozije.

Futurologija: Budućnost sanitarnih sistema

Budućnost se kreće u pravcu masovnije izrade tehnološki efikasnih hibridnih rešenja kod kojih se toaleti sa nultom potrošnjom vode masovno instaliraju u višespratnicama. Modeli se opremaju sistemima sušenja, pametnim usisivačima viška gasova na bazi vakuuma u podrumskim kompleksima zgrada pa i centralnim biogas stanicama u podnožjima objekata, tako skupljajući resurse više naselja za preradu i grejanje same te stambene zajednice. Te tehnologije danas već razvijaju mnoge zemlje EU na nivoima prototipa gradova. Ujedno se tu rešava i pitanje proizvodnje gradskog zemljišta iz organskog gradskog smeća pretvarajući velike metropole u svojevrsne "organske farme" bez odlaska u neuspešne deponije van naselja koje se konstantno urušavaju ili sagorevaju. Pravilan, sanitarno uređen, kontrolisan, kompost toalet po standardima moderne civilizacije je tehnologija XXI, a i budućih vekova! Nisu naši preci grešili vraćajući kompost tlu, jedino u čemu su oskudevali jeste u medicinskom razumevanju mehanizama mikro i nano-mikro sveta. Mi sada imamo saznanja da je to savršen put ali s merama predostrožnosti koje čuvaju javno zdravlje građanstva.

Zaključak

Kompost toalet više nikako ne spada na nivo pukog ekscentrizma marginalizovanih eko zajednica, on stoji na ponosu primenjene tehnologije koja traži malo a višestruko, trajno vraća čitavom lancu ishrane i planeti kroz brigu, poštovanje vode i odgovoran rad premeštanja hranljivih sastojaka ka izvoru sa kog su potekli. Razvoj modernog održivog seoskog i prigradskog imanja je gotovo nemoguć bez inkorporacije ovakvih i srodnih praksi kao osnove zatvorenog, zero-waste, samodovoljnog i holističkog života. Edukacija, primena sitnih, tehničkih pomagala, ventilacija, strpljenje i nulta predrasuda jesu stub na kome se rađa ovakav i svaki drugi iskorak u neku novu, zeleniju i bogatiju epohu čovekovog stanovanja.

Tekst o suvim, kompost toaletima bi trebalo razmotriti kao početnu bazu saznanja; svako domaćinstvo koje želi integraciju sličnog metoda poziva se na dodatno proširivanje teorijskog poznavanja procesa razgradnje kao garanta potpunog uspeha u ličnom permakulturnom domenu.

Izvori i dodatna literatura:

• "The Humanure Handbook" – Joseph Jenkins
• Praksa i preporuke mreže globalnih Ekosela (GEN) i udruženja za permakulturni dizajn.
• Priručnici o separacionim toaletima, Eko udruženja i razvojni fondovi.
• Studije sanitarnih rešenja na severu Evrope i implementacija u sušnim predelima Afrike.